Prezime u Braku: Lični Izbor ili Tradicija?

Odluka o prezimenu nakon stupanja u brak jedna je od onih koja može izazvati brojne emocije, razgovore, a ponekad i nesuglasice. Dok se nekada smartalo neupitnim da žena preuzme muževljevo prezime, danas se sve više para susreće sa različitim opcijama i ličnim stavovima. Ova tema, naizgled jednostavna, dotiče pitanja identiteta, tradicije, ravnopravnosti i lične slobode. Kroz prizmu brojnih iskustava i mišljenja, pokušaćemo da sagledamo sve aspekte ove važne životne odluke.

Tradicija nasuprot modernim pristupima

Na našim prostorima, tradicija dugo nameće da žena prilikom udaje preuzima prezime svog supruga. Ovakav običaj duboko je ukorenjen u patrijarhalnom društvenom ustrojstvu i često se posmatra kao simbol stvaranja nove, jedinstvene porodične celine. Za mnoge, ovo je i dalje jedini prihvatljiv put. Kao što jedna sagovornica ističe: "Ja ću uzeti njegovo prezime. Smatram da tako treba da bude i još sto puta da se udajem, uvek bih nosila muževo prezime." Ovakav stav često proizilazi iz želje da se celokupna porodica, uključujući i decu, preziva isto, što kod mnogih stvara osećaj zajedništva i pripadnosti.

Međutim, savremeno doba donosi sa sobom i drugačije poglede. Sve je veći broj žena koje se pitaju zašto bi upravo one morale da menjaju deo svog identiteta. Zadržavanje devojačkog prezimena postaje sve češća pojava, naročito među ženama koje su izgradile karijeru ili javni ugled pod svojim imenom. Jedna od njih objašnjava: "Moj stav je da ću zadržati svoje prezime. Ne vidim razlog da ga menjam. Karijeru sam gradila pod svojim imenom, ja jesam ta osoba i ne želim da se odričem svog identiteta."

Kompromisna rešenja: Dvostruko prezime

Za one koji žele da odaju poštovanje i svojoj porodici porekla i novoj porodici koju stvaraju, popularno rešenje predstavlja dvostruko prezime. Na svome se zadržava devojačko prezime, a dodaje se i suprugovo. Ovo rešenje omogućava ženi da i dalje nosi prezime sa kojim je odrasla, a istovremeno usvaja i novo, simbol novog životnog poglavlja.

Ipak, ni ova opcija nije bez izazova. Kako jedna sagovornica podeljuje iskustvo: "Najveći problem su mi bile službenice koje su se čudile, postavljale pitanja ili čak izostavljale drugi deo prezimena jer ih je mrzelo da ga upisuju. To je nepoštovanje moje ličnosti." Osim administrativnih teškoća, ponekad se javljaju i nesuglasice sa partnerom ili njegovom porodicom, koji takvu odluku mogu protumačiti kao nepotpuno prihvatanje bračne zajednice.

Šta govori zakon?

Važno je napomenuti da zakon u Srbiji daje bračnim partnerima slobodu izbora. Prilikom sklapanja braka, možete izabrati da:

• Zadržite svoje prezime
• Uzmete prezime supružnika
• Svom prezimenu dodate prezime supružnika
• Uzmete prezime supružnika i dodate svoje

Lični identitet nasuprot porodičnog jedinstva

Jedna od ključnih tenzija u ovoj temi je upravo između osećaja ličnog identiteta i želje za porodičnim jedinstvom. One koje se zalažu za zadržavanje prezimena često ističu kako se ne menja njihov identitet, ljubav prema partneru ili posvećenost porodici. "Volim svog muža, ali to ne znači da moram da promenim svoje prezime. Ljubav se ne dokazuje promenom prezimena, već svakodnevnim postupcima i poštovanjem," ističe jedna od njih.

Sa druge strane, zagovornici uzimanja muževljevog prezimena smatraju da to stvara jaču vezu unutar porodice i olakšava svakodnevni život, naročito kada su u pitanju deca. "Meni je bitno da se svi isto prezivamo. Kada se pojave deca, ne želim da se ja prezivam drugačije od njih. To nama daje osećaj potpune zajedništva," deli svoje mišljenje jedna udata žena.

Uticaj okoline i porodični pritisak

Na donošenje odluke često utiče i okolina. Ponekad se javljaju komentari rodbine, prijatelja ili čak službenih lica koji mogu dodatno otežati već tako ličnu odluku. Neke žene dele iskustva o pritiscima koje su osetile od strane buduće svekrve ili drugih članova porodice. "Moja svekrva je bila užasnuta što sam zadržala samo svoje prezime. Pravila je scene i pokušavala da ubedi mog muža da to nije u redu. Na sreću, on me je podržao," seća se jedna sagovornica.

Sa druge strane, postoje i priče o potpunom razumevanju i podršci. "Moj verenik mi je rekao da je to moja odluka i da će me poštovati bez obzira na sve. To mi je mnogo značilo i osnažilo me je da donesem odluku koja odgovara meni," ističe druga.

Administrativni izazovi

Promena prezimena nosi sa sobom i niz administrativnih obaveza. Menjanje lične karte, vozačke dozvole, pasoša, bankovnih računa, zdravstvenih kartona i drugih dokumenata može biti dugotrajan i naporan proces. Neke žene ističu da su se zbog ovoga predomislile u vezi sa promenom prezimena, dok su druge odlučile da odlože promenu dokumenata do trenutka kada im to ne postane neophodno.

Zanimljivo je da mnoge žene koje su odlučile da zadrže svoje prezime ističu upravo administrativne teškoće kao jedan od razloga svoje odluke. "Ceo život sam se potpisivala svojim prezimenom, izgradila sam karijeru pod njim. Ne želim da se bakćem sa menjanjem svih dokumenata i da se navikavam na novi potpis," objašnjava jedna od njih.

Šta sa decom?

Pitanje prezimena dece često postaje ključno u raspravama. Prema zakonu, zajednička deca moraju imati isto prezime, ali mogu nositi prezime jednog ili oba roditelja. Ovo otvara prostor za različite kombinacije. Neki roditelji se dogovore da deca nose oba prezimena, što omogućava da se očuva nasleđe obe porodice.

Međutim, postoje i zabrinutosti kako će deca reagovati ako se njihovi roditelji prezivaju drugačije. Dok neki ističu da su se i njihovi roditelji različito prezivali bez ikakvih problema, drugi se plaše mogućeg zadirkivanja ili zbunjenosti dece. "Moja majka je zadržala svoje prezime i nikada mi nije smetalo niti sam imao problema zbog toga. Naprotiv, smartao sam to potpuno normalnim," deli svoje iskustvo jedan sagovornik.

Muškarci i promena prezimena

Iako je redak slučaj, postoje primeri gde su muškarci promenili svoje prezime ili razmatrali tu opciju. Uglavnom se radi o situacijama kada ženino prezime ima veći značaj ili kada muškarac nema bliske rođake koji bi nastavili njegovo porodično ime. Ove odluke često nailaze na još veće osude okoline, što pokazuje koliko je tradicija duboko ukorenjena.

Jedna od sagovornica pominje: "Pitala sam svog verenika kako bi reagovao da sam predložila da on uzme moje prezime. Rekao je da bi to ozbiljno razmotrio, jer mu je važnija naš zajednički život nego prezime. To mi je pokazalo koliko me zaista voli i poštuje."

Različiti stavovi - različita iskustva

Kroz brojne prikaze iskustava, jasno se vidi kako ne postoji jedinstven odgovor na pitanje prezimena u braku. Neke žene koje su uzete muževljevo prezime ističu kako se nikada nisu pokajale i kako im to daje osećaj pripadnosti. Druge koje su zadržale svoje prezime ističu kako se osećaju autentično i slobodno. One koje su odabrale dvostruko prezime često govore o tome kako je to bio najbolji kompromis.

Zanimljivo je da se neke žene koje su inicijalno želele zadržati svoje prezime predomisle kada upoznaju pravog partnera. "Oduvek sam govorila da ću zadržati svoje prezime, ali kada sam upoznala njega, shvatila sam da želim da nosim njegovo prezime. To je postala moja želja, a ne obaveza," priča jedna od njih.

Zaključak: Vaša odluka, vaš put

Odluka o prezimenu nakon braka ostaje duboko ličan izbor koji zavisi od niza faktora: ličnih vrednosti, porodičnog nasleđa, odnosa sa partnerom, profesionalnih okolnosti i društvenog okruženja. Najvažnije je da se odluka donese na osnovu sopstvenih osećanja i uvažavanja, a ne pod pritiskom tradicije ili okoline.

Kako jedna od sagovornica lepo rezimira: "Najbitnije je da se dvoje ljudi voli i poštuje. Ako imate to, sve ostalo će doći na svoje mesto. Bilo da se odlučite za zadržavanje, promenu ili dodavanje prezimena, neka to bude vaša odluka, doneta uz medjusobno razumevanje i podršku."

Na kraju, bez obzira na to kako se odlučite prezivati, važno je da ostanete verni sebi i svojim vrednostima. Prezime je deo vašeg identiteta, ali ono ne određuje ko ste i kakav će biti vaš brak. Ljubav, poštovanje i razumevanje su ono što zaista čini srž svake uspešne zajednice.