Sve što treba da znate o crkvenom venčanju: Od predbračnog ispita do samog dana

Planiranje crkvenog venčanja je lep, ali često i izazovan deo priprema za brak. Pored organizacije svadbe, mladenci se susreću sa crkvenim pravilima, običajima i administrativnim postupcima koji mogu da izazovu nedoumice. Ovaj članak će vam pomoći da se bolje pripremite, razumete ključne aspekte i izbegnete moguće zamke, kako bi vaš dan bio što lepši i mirniji.

Predbračni ispit: Formalnost ili prilika za razgovor?

Za mnoge parove, predbračni ispit je prvi korak ka crkvenom venčanju. U praksi, ovo iskustvo može biti veoma različito. Neki sveštenici koriste ovu priliku za dublji razgovor o smislu braka, veri i budućem zajedničkom životu. Drugi, pak, zbog gužve ili navike, svode ga na čisto administrativnu proceduru.

Kao što je jedno iskustvo pokazalo: "Naš predbračni je trajao citavih 10 minuta... obavili smo samo tu papirologiju: popisao naše podatke, imena, zanimanja, adresu, imena roditelja, datume rođenja i podatke kumova. Potpisali smo zapisnik i to je to." Ovo je česta pojava u većim gradovima. Međutim, neki sveštenici insistiraju na ozbiljnijem pristupu. Najsigurnije je pitati sveštenika kod koga se venčavate kako kod njega izgleda predbračni ispit i da li postoji mogućnost za duži, sadržajniji razgovor.

Šta je potrebno poneti? Uglavnom se traže krštenice mladenaca i kumova, lični podaci i podaci o roditeljima. Neki sveštenici veruju na reč, dok drugi zahtevaju uvid u dokumenta. Takođe, ovo je trenutak kada se razgovara o tarifi za venčanje i plaćanju, što je bolje razjasniti unapred.

Kumovi: Ko može da bude kum i kakve su obaveze?

Pitanje kumova jedno je od najčešćih. Pravila mogu da variraju, ali postoji nekoliko opštih principa. Uglavnom je potrebno da budu prisutna dva svedoka koji će potpisati crkveni zapisnik. Oni ne moraju nužno da budu "kumovi" u tradicionalnom smislu, već bilo koje dve osobe koje nisu u krvnom srodstvu sa mladencima.

Kao što je neko podelio: "Nama je rečeno da ne moraju da budu kumovi, već bilo ko. Bitno je samo da budu prisutne dve osobe koje će potpisati taj zapisnik." Međutim, u praksi se često uzima da kumovi budu upravo ti svedoci. Važno je da su kršteni u pravoslavnoj crkvi. Ako je neko od kumova druge veroispovesti (npr. katolik), potrebno je pribaviti odobrenje nadležnog episkopa, što je uglavnom formalnost, ali zahteva dodatni korak i ponekad i malu taksu.

Posebno je bitno napomenuti da, ukoliko neko od mladenaca nije kršten, to treba obaviti pre venčanja. Preporučuje se da se krštenje obavi nekoliko dana pre svadbe, uz kratak post i pričešće, iz poštovanja prema veri u koju se ulazi.

Izbor crkve i sveštenika: Parohijska ili omiljena?

Jedno od velikih pitanja je gde se venčati. Po crkvenom pravilu, mladenci bi trebalo da se venčaju u parohijskoj crkvi mladoženje, a obred bi trebalo da obavi njegov parohijski sveštenik. Međutim, u praksi, posebno u gradovima, ovo pravilo je često fleksibilnije.

Mnogi biraju crkvu koja im se vizuelno dopada ili ima sentimentalnu vrednost. U tom slučaju, obično dolazi sveštenik iz parohije mladoženje u tu drugu crkvu. Ovo podrazumeva dodatne troškove: zakup druge crkve i izlazak sveštenika na teren. Cene mogu drastično da variraju. Nekima je rečeno da je "zakup crkve 4000 dinara, a izlazak popa na teren 8000", dok su drugi platili znatno više.

Pre nego što se odlučite za određenu crkvu, obavezno se detaljno raspitajte o svim troškovima. Pitanje "koliko košta sveštenik" često nema jedinstven odgovor. Neki sveštenici imaju fiksne tarife, drugi traže "koliko možete" ili "koliko se dogovorimo". Zbog toga je važno pitati i za crkvenu taksu (zakup prostora) i za honorar sveštenika posebno.

Pravoslavni postovi i praznici: Kada se NE venčava?

Pravoslavna crkva ima određena vremena kada se venčanja ne obavljaju, osim u izuzetnim, hitnim slučajevima. Ovo su pre svega periodi postova:

• Božićni post (traje 40 dana pre Božića)
• Uskršnji (Veliki) post (40 dana pre Uskrsa, plus Strasta sedmica)
• Petrovski post (varira, počinje nedelju dana posle Duhova i traje do 12. jula)
• Gospojinski post (1-14. avgusta)

Petrovski post je posebno "zloguk" za planere, jer mu se datum menja svake godine u zavisnosti od datuma Uskrsa. Za venčanje je potrebno pronaći "slobodan prozor" između Uskršnjeg i Petrovskog posta. Takođe, izbegavaju se venčanja na velike praznike (npr. Đurđevdan) i zadušnice, kada se crkva seća preminulih.

Ukoliko se venčanje planira za vreme posta iz nekog veoma dobrog razloga (npr. zdravstvene nevolje, hitni odlazak u inostranstvo), može se zatražiti poseban blagoslov od nadležnog episkopa putem pismene molbe. Međutim, ovo nije uobičajena praksa i ne treba je koristiti samo iz praktičnih razloga jer restoran nema drugi slobodan termin.

Troškovi i tarife: Osetljiva, ali važna tema

Rasprave o cenama crkvenog venčanja su možda najživlje. Ne postoji jedinstveni crkveni cenovnik. Troškovi zavise od eparhije, parohije, popularnosti crkve i samog sveštenika. Ukupni trošak se obično sastoji iz nekoliko stavki:

1. Zakup crkve / crkvena taksa: Fiksni iznos za korišćenje prostora.
2. Honorar svešteniku: Često najveći i najvarijabilniji deo. Može biti fiksan ili "koliko das".
3. Hor: Nije obavezan, ali ulepšava ceremoniju. Cena varira.
4. Pribor za venčanje: Pehar, platno, sveće, vino. Može se kupiti ili pozajmiti.

Kao što su iskustva pokazala, cene mogu biti od nekoliko hiljada dinara u parohijskoj crkvi u manjem mestu, do preko 15.000 dinara u nekim beogradskim crkvama, posebno ako nije parohijska. Neki sveštenici dele trošak između mladenaca, kumova i roditelja, što mnogi smatraju neprihvatljivim. Najbolje je unapred pitati za sve troškove i dogovoriti se da sve plate sami mladenci, kako ne bi opterećivali druge.

Postoji i mogućnost uplate direktno u eparhijsku kancelariju po zvaničnoj tarifi, što onda sveštenik ne može da zaobiđe. Ovo je dobra opcija ako imate problema sa preteranim zahtevima.

Crkveno venčanje u posebnim situacijama

Mešoviti brakovi: Ako je jedan od mladenaca druge veroispovesti (npr. katolik), venčanje je moguće uz prethodno pribavljanje dozvole. Katolik ne mora da menja veru, ali se od njega obično traži da se složi da će deca biti vaspitavana u pravoslavnoj veri.

Ponovno venčanje: Pravoslavna crkva dozvoljava ponovno venčanje (maksimalno tri puta) nakon crkvenog razvoda ili udovstva. Za razvod je potrebna pismena molba episkopu sa obrazloženjem razloga. Ne postoji sporazumni razvod; crkva utvrđuje krivca.

Smrtni slučaj u porodici: Nakon smrti bliskog rođaka, naročito iz neposredne porodice, preporučuje se da se sa venčanjem sačeka. Tradicija govori o periodu od 40 dana do godinu dana, naročito ako se radi o ocu ili dedi. Sve zavisi od dogovora sa porodicom i sveštenikom. U takvim situacijama često se odlaže samo svadbeno slavlje, a obavlja se skromno venčanje.

Šta doneti na dan venčanja? Spisak pribora

Na sam dan venčanja potrebno je obezbediti određeni pribor. Mnoge crkve ga imaju na uzimanje (uz naknadu), ali mladenci često vole da kupe svoj, koji će im posle služiti kao uspomena. Osnovni set uključuje:

• Venčani pehar: Dve case spojene u jednu, simbol zajedništva.
• Platno za ruke (ubrus): Za brisanje ruku mladenaca i sveštenika tokom obreda.
• Venčane sveće: Obično dve, ukrašene.
• Čaša za vino: Iz nje mladenci piju vino tokom obreda. Može se koristiti i pehar.
• Vino (crveno).

Ovaj pribor se nosi u posebnoj torbici ili na poslužavniku, a čuva ga kuma tokom ceremonije.

Kratak vodič kroz sam obred venčanja

Obred venčanja traje između 20 i 45 minuta, zavisno od toga da li se radi puna ili skraćena verzija i da li peva hor. Tokom obreda mladenci stoje ispred sveštenika držeći upaljene sveće. Ključni trenuci su zamena prstenova (koje drže kumovi iznad glave mladenaca), stavljanje venčanica (kruna) na glave mladenaca od strane sveštenika, zajedničko pijenje vina iz pehara i hodanje oko analoja (čitavog), što simbolizuje početak zajedničkog puta. Na kraju, sveštenik ih povezuje venčanim platnom i daje im krst da poljube.

Zaključak: Priprema je ključ

Crkveno venčanje je prelepa i svečana sveta tajna koja daje duhovnu dubinu bračnom zavetu. Da bi taj dan protekao mirno i fokusirano na suštinu, a ne na administrativne nedoumice, ključ je u blagovremenoj i temeljnoj pripremi.

Obratite se svešteniku što ranije, makar i godinu dana unapred ako je moguće. Jasno pitajte o svim pravilima, običajima i troškovima. Proverite crkveni kalendar da biste izbegli postove i praznike. Razgovarajte sa kumovima o njihovoj ulozi. I najvažnije, pokušajte da se usredsredite na duhovni smisao ovog čina - zavetovanje pred Bogom na zajednički život u ljubavi, veri i poštovanju.

Neka je vaše venčanje blagoslovljeno i početak dugog i srećnog zajedničkog puta.